Nastavnik geografije i istorije u srednjem skolskom centru u Lazarevcu se zove Milivoje Perisic.Nista ne bi bilo cudno i on bi bio samo jedan od mnogo profesora,koji za bednu platu  iz 2 dela jedva pokupuju namirnice i kucne potrebstine,da od iste bedne plate Milivoje ne odvaja 1700 dinara svakog meseca.U braku je 20 godina  i sam je se cudio kako to da ga supruga u zadnjih 6 godina nikada nije pitala gde ide taj novac.Bilo kako bilo funkcionisalo je.I brak.U Milivojev orman niko nema pravo da zagleda pa cak ni supruga a taj status je izborio time sto je imao puno poverenje u svoju porodicu a i oni u njega,jer ipak, Milivoje je jedan od najcenjenijih ljudi u Lazarevcu.
Milivoje ne voli mobilni telefon pa ga zato i nema.Kaze da to mirnom coveku oduzima vreme.Kao svaki intelektualac i Milivoje voli da cita sve od reda pa i novine kao sto su „Svet“,“Skandal“ i sl.Kaze da tu vidi bas svasta i da je posle srecan sto je normalan covek.Njegova cerka,osamnaestogodisnja Marija je prava enciklopedija traceva koje plasiraju bas gore pomenuti tabloidi.7. avgusta 2002 u nekom slicnom tabloidu procitala je da je jedan relativno poznat lik sa estrade koga je ona obozavala,imala njegove postere,sa njim se slikala u „banji Vrujci“ na bazenu,clan neke opasne sekte.Dosla je kuci, bacila novine,u kojima je to pisalo na sto i pocela da place.
-Ih,bre Marija,dete,zasta ti places!-prekorno joj rece Milivoje.
-Pa ja sam mislila da je on jedini normalan covek a pogledaj ga ovde;sedi mu neka nizerazredna pevaljka u krilima a za njega pise bas sve i svasta,pogledaj,procitaj.E,bas sam kretenka.Odgovorio mi je na par mejlova koje sam mu poslala.Mislila sam da je idealan,perfektan da je Bog….
-Sine-blagim tonom pokusa Milivoje da je smiri-normalno je to da devojka u tvojim godinama ima idola,svoju zvezdu ali zar verujes svim tim glupim novinama.Pa procitala si bas u tim novinama da je maminu ljubimicu onu pevaljku Seku neko oteo a posle ti je i sam novinar rekao da je to bio samo reklamni trik.Ne veruj im.Daj da vidim sta to pise.

Milivoje uze novine i nadje tekst u kome se obozavani lik njegove cerke oznacava kao sektas,Templar i Mason.Savi novine lepo da ih ne izguzva i ode u svoju radnu sobu da na miru procita ceo tekst koji ga je i te kako zainteresovao.Pisalo je mnogo ruznih stvari koje jedan prosecan i ne dovoljno obrazovan citalac uzima zdravo za gotovo. Cilj ovih novina je bio bas taj;da jos vise zatupljuje i formira misljenja svojih citalaca.
Neduzni muzicar je po njima bio “skrnavitelj” moderne Srbije,jedan od promotera masonstva u modernoj Srbiji,sektas za “primer” pa cak i spijun “Opus dei” sekte i Nemacke BND obavestajne sluzbe.
Dok je citao clanak,cuo je iz sobe kako Marija obecava majci da ce ceo svoj, novinarski zivot,  posvetiti borbi protiv masona i svih onih u clanku navedenih.Milivoje otvori svoj orman i pogleda u odelo koje je bilo uredno ispeglano i okaceno na ofinger.Na odelu je visilo nekoliko zidarskih simbola i kecelja sa tri ruze,uoblicena plavom trakom.

    Od ovog dogadjaja je proslo dobrih godinu i kusur dana.

Marija ce biti novinar,ako Bog da,a dace.Eto njoj prilike da na neposredan nacin udje u svet kome je se kao siparica divila.Da li ce biti sportski,politicki,kulturni ili neki drugi smer odlucice kasnije kada bude zavrsila skolu.Svo vreme skolovanja samo jedna stvar joj nije izlazila iz glave;kako je to bilo moguce da njenu naj,naj,naj licnost sa estrade interesuje nesto sto sa njom nema veze.Kad je se slikala sa njim poljubio ju je i rekao da joj kosa lepo mirise.Pa zar tako nesto lepo moze da izadje iz usta jednog sektasa,okultiste,masona…..
Stvarno je cudno da nikada i nikoga nije pitala sta su to masoni i zbog cega sve mora da ih mrzi.Svoju najomiljeniju profesorku Anitu Rackovic je jednom prilikom pitala nesto o tome a Anita je samo slegla ramenima i rekla da o tome najvise znaju popovi.
-Cuj,popovi-razmisljala je Marija ali je ipak otisla kod popa iz obliznjeg sela. Bila je puna pitanja.
Pop je doceka na terasi mislivsi da ce Milivojeva cerka,buduca novinarka,nesto o njemu i njegovoj parohiji ali …
-Oce,ko su i sta su masoni,imam informaciju da vi o tome znate mnogo pa sam za to i dosla kod vas.
-Maco,sto to tebe interesuje?Neces valjad u te sektase i ti duso.
-Necu oce ali…-i objasni mu svoj licni problem.
-Ja kol´ko znadem nije to nesto dobro.Imamo mi u crkvi jednog koji o njima pise.Pametan covek ali nikada o njima nista nije dobro i lepo napis´o.Zove se Ratibor M. Djurdjevic.On bi ti mog´o najvise o tim zlikovcima.Ja znam samo da ne priznaju krs´ i Bibliju pa ti vidi!A taj tvoj mora da je neki jaci mason jer je kako kazes daleko dogur´o,poznat je.
-Kakve to ima veze sto je on poznat sa …
-Sacekaj-prekide je pop-oni se drze jedan drugog,pomazu se novcano,vezama i svakojako pa tako napreduju u drustvu.Mnogo ovih,nasih,mucenih politicara su ta govna.
Marija napravi cudan izraz lica cuvsi ovu rec iz popovskih usta.
Rece joj jos pop da ih svugde ima samo se kriju.
-Ima ih i u Lazarevcu samo treba da se raspitas i nacices nekoga-rece joj pop.
Zadrzala je se jos desetak minuta pa krenu.
-Mogu li dobiti casu vode,zedna sam-upita popadiju,mislivsi na kiselu vodu koja je stajala tu na stolu ispred nje.
-Mozes Maco,kako ne mozes-i ode do cesme pa joj donese casu “cesmovace”.
Ni slatko,ni kafu,ni ratluk joj ne ponudise ali mozda to tako treba,pomisli ona,pozdravi se i ode.
Vozila je Milivojev auto,Yugo Floridu,koji je bio jos malo pa u tecnom stanju.Negde posle restorana “Kacerac” auto poce da stuca,trza i napokon stade.Bilo je predvece a auto je morala vratiti za dana jer roditelji nisu voleli da vozi po mraku,ipak je tek pre neki dan polozila.Morace da stopira i da trazi pomoc.Ovako lepoj devojci bi svako stao.Mahnula je autu koji joj je prilazio,kao da poznaje vozaca.Mercedes,sivi,Nemacke tablice a iz njega izadje muskarac 40-ih godina.Mozda par godina mladji.Ipak joj je se svideo mada je verovatno,duplo stariji.Nosio je trenerku,patike i belu ne firmiranu majicu.Odmerila ga je u sekundi.Ljubav na prvi pogled.
Objasni mu sta se desilo i zamoli ga da telefonira kako bi javila ocu.Covek joj izadje u susret i predlozi joj da dok cekaju njenog oca odu do restorana i popiju kafu.Tako je i bilo.
Vlasnik restorana,izvesni Dejan,neverovatno komunikativan poce razgovor sa oboma.Niko ga nista nije pitao a on vec pokaza sliku sa tek izabranim premijerom Srbije Zoranom Djindjicem.Dejan je na slici na kojoj je se nalazilo 15-16 ljudi bio skroz na kraju.Kada je odneo sliku da uvelica fotograf mu predlozi da ovog ”zadnjeg” osece.Jos par zanimljih stvari je ispricao pa cak i castio ovaj neobicni par sa po kriskom lubenice i nestao.
Milivoje je stigao i sa osmehom prisao svojoj ljubimici,rekavsi joj da se ne brine jer je auto i onako za otpad.Upoznao je se sa gastarbajterom i narucio sok od jagode.
Pice je doneo sasvim drugi konobar,onaj je zaspao.Cudan neki svet.Dok je stavljao na sto sok od jagode se prosu i to bas po gastarbajterovoj beloj majici.Konobar se brze,bolje snadje uze neku krpu pa poce da cisti majicu.Milivoje kao izgubljen pogleda znak na majici pa u oci gastarbajtera pa opet u majicu.Delovao je smuseni i izgubljeno.Na majici je bio izvezen znak slobodnih zidara,sestar i uglomer sa slovom G u sredini.
-Ides kod nas-rece Milivoje.

Jedna stara srpska pesma,koju su cetnici rado pevali pocinje ovako:
 “Pod Maljenom kuva se kacamak…
E bas takav kacamak je bio spreman da ugosti gastarbajtera,koji je se rado odazvao pozivu izuzetno ljubaznog domacina Milivoja.
Sedeli su i pricali o ne toliko bitnim temama u opustenoj atmosferi kao da se gastarbajteru nigde nije zurilo.Milivoje mu ponudi da kod njih prespava ako je umoran.On rece da ide za Beograd ali ce ih u povratku sigurno posetiti.Tako je i bilo.“Stranac“ je u Beogradu imao jedan malo cudan posao.Pred sam mrak je fotografisao zidove glavne poste u Beogradu a kada je sutradan ustao,po lepom i suncanom danu,uradio je isto.Zapitivali su se prolaznici sta on to zanimljivo pronalazi na obicnim zidovima ali je to samo njemu bilo poznato.
U povratku je svratio do Milivoja i njegove porodice.Stvaralo je se jedno novo prijateljstvo.
Milivoje nije bio siguran da li je „stranac“ mason ili ne.Tu majicu moze svako da kupi a ipak tako se ponasa jedan pravi mason.Odlucio je da proveri onako kako to rade zidari izmedju sebe ali nece zuriti.Razgovarali su o razlicitosti zivota na zapadu i u Srbiji.“Stranac“ rece da poznaje mnogo ljudi koji bi se mozda i vratili ali zbog velikog kriminala uglavnom odustaju.Ovde sve vise ima sekti i nemorala dok je u,konkretno Nemackoj,doslo do opadanja tih pojava.Na te reci Marija upade kao iz vedra neba.
-Hocete li mi reci da li u Nemackoj poznajete nekoga masona?
„Stranac“ se nasmeja,pogleda u Mariju cudno a sa osmehom i upita je:
-Otkud to da me pitas?
-Pa znate……-i objasni mu svoj licni dugogodisnji problem.
-Pa,duso moja,poznajem neke za koje kazu da su masoni ali ja ne znam da li to stvarno jesu.
-Kako se zovu,jesu li nasi ili njihovi?
-Pa ne znaci ti nista da ti kazem imena jer su Nemci a to sto je pisalo za tvog decka…
-Nije mi decko,samo da se razumemo,on za mene ne postoji vise-ubaci se Marija,tonom jedne ne dorasle osobe.
Video je „stranac“ sa kim razgovara pa je upita:
-A ako bi upoznala nekoga ko je pravi mason i on ti se svidi;i ponasanjem i fizicki,da li bi i dalje imala takvo misljenje o njima?
-Ja bih njih sve po kratkom postupku-rece Marija.
-Sta to bulaznis Marija-ubaci se majka a stranac se nasmeja i upita je:
-Ko ti je rekao da su oni losi?
-Novine,pop, a i cula sam od poznanika da samo gledaju sebe i svoje prijatelje a da ostali svet smatraju nizom rasom.
-Nije tacno.Masoni koje ja poznajem su perfektni ljudi.Da bi tamo dospeo,jedan muskarac mora da bude potpuno cist,bez mrlje u zivotu.O masonima moze samo jedan mason da ti prica,sve ostalo je neadekvatno.
Milivoje je slusao „stranca“ ,pronalazio masonsko u njemu i divio se.
„Da li je moguce da na ovaj nacin sretne svoga brata.Pa on ce za sat vramena da pokaze mojoj cerci ono sto ja nisam uspeo godinama“,razmisljao je Milivoje.
-Pogledaj Marija ovaj sat-i skide sat sa svoje ruke pruzivsi joj.-Ovo je poklon od jednog masona.Na njemu ima nekoliko simbola koji imaju svoje znacenje.Zbog tih simbola masone smatrju sektom a kada ti budem rekao njihovo znacenje videces koliko oni nisu u pravu.
-Ja ovde vidim mrtvacku glavu,pevca,pescani sat,kosu za kosenje trave…i sta to znaci?
-E pa ovako:

-Lobanja ima znacenje prolaznosti zivota.Ona te,cim je ugledas,u bilo kojoj situaciji,podseti odmah na smrt.Masoni su njom zeleli bas to da postignu;da jedan mason zna da je zivot prolazan i da za zivota mora sve da uradi kako bi od njega ostao neki trag,delo,dobrocinstvo ili slicno.Grobovi templara,od kojih su masoni u stvari i nastali,su obelezavani sa lobanjom i dve ukrstene kosti.Zatim,sta dolazi sledece?Petao ili pevac,kako god hoces.Znas da su petli prvo sto ujutru cujes.Simbol petla,masona podseca da stalno mora da ustaje rano kako bi stigao da obavi sve ono sto mu je svakodnevnim zivotom nametnuto.Kad ustane mora da zna da vreme brzo ide,prosipa se kao pesak u pescanom satu.Znacenje pescanog sata je upravo to.Kosa za kosenje masonu daje sliku kakav treba da bude u intelektualnom pogledu.Um treba da mu bude britak i ostar kao kosa.
-A odakle vi znate i toliko i kako da vam verujem kad kazete da samo mason moze o tome adekvatno da prica.
-Pa ja sam mason-bez zatezanja otvori karte „stranac“.   
Marija zakova pogled u „stranca“,Milivoje se punog srca,kradom nasmesi a majka se prekrsti tri puta i izadje iz sobe.“Stranac“ ih je posmatrao cudno pa upita:
-Sta se,bre,desilo.Jesam li nesto ruzno rekao?
Marija ga je jos uvek skamenjeno gledala a onda protrese glavu pa uvredljivo dodade:
-Vi lazete.
-Kakvo je to ponasanje Marija?Zar jednom gostu bez obzira ko je i sta je sme tako nesto da se kaze?Pomogao ti je.Ispricao ti stvari za koje bi neko dao pola drzave,a ti se tako ponasas.
Mariji podjose suze na oci i otrca u svoju sobu.
-Izvinite molim vas ali ona sigurno nije mislila tako kao sto je reagovala.Znate kako ju je razocarala cinjenica da je….
-U redu,u redu,dobro je sve.Razumem je.U njoj su se sukobila dva potpuno razlicita misljenja;ono koje je imala do sada i ovo koje joj je se trenutno urezalo u pamcenje.Novine i neobrazovani,novinari-naturscici,neupuceno drustvo i okolina su je isprogramirali po njihovom sablonu.Nemojte se ljutiti ali nove generacije vise veruju televiziji,dobroj drugarici ili drugu nego roditeljima.
Milivoje bese malo postidjen ali i zadovoljan jer je neko uspeo da je uvede u svet realnosti.Jedino sto ga je trenutno bas mucilo kako da prizna da je i on slobodan zidar.Bio je zabezeknut kada je „stranac“ tako otvoreno priznao svoje masonstvo.
-Prvo me je iznenadila vasa majica,odnosno znak na njoj,zatim ste me zadivili lakocom objasnjavanja jedne veoma teske i nezahvalne teme.Verovatno da nisi ni osetio kako sam te sa uzivanjem slusao.
“Srancu” bese cudno sto je Milivoje presao na ti mada mu to ni u kakvom slucaju nije smetalo.Primetio je da je Milivoje pruzio ruku kao da zeli da se zahvali za sve u proteklih sat vremena ucinjeno.Pruzio mu je ruku,nasmejao se a zatim naglo uozbiljio.Nije mogao da veruje.

“Stranac” je posle 20 sekundi bio siguran da Milivoje pripada bratstvu slobodnih zidara,masona i da mu je „brat“.

Nije znao sta da kaze,tako je bio zatecen da samo promrmlja:
-Cekaj,cekaj malo da se ,bre,saberem-i popi casu soka od jabuke koji do tada kao da nije ni primecivao.Sabra se malo pa nastavi.
-Da li je sve ono bila neka provokacija ili sala?Da li ste znali da sam mason i samo se samnom igrali?
Milivoje primeti da „stranac“ nije bas najbolje protumacio situaciju u kojoj se nalazi.
-Ne nikako.Sve je onako kao sto je se i dogodilo.Nema nikakve rezije.Slusaj sad.Ni moja supruga a ni cerka ne znaju da sam ja mason.Ja pripadam regularnom krilu nase,Srpske, masonerije i godinama to krijem jer verovatno znas kakva je situacija ovde sto se tice naseg bratstva.
-Znam tu problematiku-ubaci se „stranac“.
Milivoje nastavi.
-Zamisli da sam ja Mariji rekao da sam i ja mason.Ona je jedna od onih koji to ne razumeju.
-Ali pobogu Milivoje zasto je nisi na vreme spremio za tako nesto,kad sazna da bude pravilno upucena u to.
-Znam sta mi kazes ali sam se plasio da se u svom drustvu sa tim ne pohvali:ipak je mlada i jos nezrela pa…-zastade malo.
-Znam,znam,ovde i ko nije mason,hvali se kao da jeste da bi dobio prolaz u drustvu.
-Ovo ti je najvece selo na svetu moj prijatelju.Ne znam kako ti gledas na ovo drustvo kao stranac,i iz perspektive jednog intelektualca sa zapada ali verujem da nisi ocaran.
-Iskren da ti budem,jedino sto me vezuje za Srbiju su moja familija i uopste ljubav prema kraju,drzavi gde sam se rodio,ucio skolu,vojevao,ratovao,zaljubljivao se,zenio se,razvodio i svakako najbolja hrana na svetu i najlepse zene na svetu.
-Pa ima dosta toga sto te veze-rece Milivoje i nasmeja se.
Ima mnogo i toga sto me je razocaralo.Najveci razlog sto se nebih vratio je kriminal.Ne mogu da spavam mirno kad sam u svojoj rodjenoj kuci.Sve moralne granice su pomerene na dole.
Evo pre mesec dana sam bio u Beogradu i sa prijateljem svratim u jednu piceriju na Dedinju.Kako sam usao konobar mi kaze gde smem da sednem.Ja pitam zasto ne mogu u separe sa koznom garniturom a on mi kaze da je to za posebne goste.U redu i nije mi stalo do kozne garniture,samo sam malo radoznao.Par likova namrgodjenih skoro lezeci u stolicama citaju crnu hroniku,ispred njih na stolu su mobilni telefon i cigare.Par sponzorusica sa naocarima za sunce i ako je bilo pola deset uvece,salta mobilne telefone.A po tom dolaze posebni gosti.Tri buzdovana,lokalna kriminalca,pod pazuhom leve ruke su im torbice a u ruci mobilni telefon.Podsisani na “opasno” i normalno,sa pratiljama.Prvo im je zasmetao konobar;oni imaju svog konobara.Zatim su naredili gazdi da pusti Cecin CD i to skoro do kraja.Pratilje su odmah pocele da se klimaju u ritmu.Posle druge pesme bile su na stolu.
Jedva sam izdrzao tih 20 minuta.
Sutradan sam bio u Minhenu.Otisao sam u prvi kafic i ugledao mnogo ljudi,nasmejanih,sasvim neobavezno obucenih,kako caskaju i pricaju tako da ne smetaju gostima za susednim stolovima.Sve je bilo prostije sredjeno nego u Dedinjskoj piceriji ali je sve zracilo i odisalo jednom najpozitivnijom atmosferom.Ima mnogo toga ali nemoj sad o tome molim te!
-U redu,znam kako razmisljas i samo ti zavidim jer zivis u postenijem svetu od ovoga ovde.Nego,reci mi,cime se bavis?Sve sam te pitao samo to nisam.
-Ja sam menadzer u jednoj multimedijalnoj produkcijskoj kuci.Tu me je zaposlio moj majstor,inace i kum prilikom primanja u red,a on je i vlasnik firme.
-Pa sta si radio u Beogradu?
-E,vidis,bas je zanimljivo.U februaru imam veliko predavanje na temu “Slobodni zidari u svetu”.Bio sam u Rusiji,Ceskoj,Belgiji,Spaniji,Majorci,Svedskoj,Danskoj i Australiji a evo i par dana u Beogradu,Cacku,Sevojnu i Zlatiboru kako bih snimio,odnosno fotografisao masonske simbole na zgradama,grobljima,parkovima,restoranima pa cak i u bazenima.
-Gde si nasao bazen sa nasim simbolima?
-Na Majorci u mestu Sa Poba zivi jedan Nemac,arhitekta i ima bazen koji preko celog dna ima simbol sestara i uglomera.Bazen izgleda perfektno.On je nas brat i na Majorci je jedan od vidjenijih i bogatijih arhitekata.Bio sam mu gost 3 dana.
-Jel´ to ono po naski „svakog gosta za tri dana dosta“?-nasali se Milivoje.
-Ne,nikada to za takvog coveka ne moze da se kaze.U Svedskoj sam bio primljen kod Kralja.Njegova rezidencija je muzej masonskih simbola a sam Kralj je…

-Sve sam cula,sve…pa zar i ti tata da krijes od mene….pa jel ja to zasluzujem?
-Marija!!!-Milivoje joj pridje i zagrli je.-Smiri se prvo malo pa cemo o tome da popricamo.
Marija je gledala,cas u oca cas u “stranca” dok se napokon nije smirila i sela da ravnopravno sa njima o svemu razgovara.
-Osecas li se vaznom?-upita “stranac”.
-Da,jer sedim sa dva masona.
-Lepo je to cuti.
-Tata zar si mislio da cu te ja odati nekome;drugaricama,direktoru,profesorima,popu …?
-Sad sam siguran Maco da ti to ne bi uradila ali ja sam mason postao pre 7 godina a tada nisi razmisljala kao sada.Time bi izneverio bratstvo,ljude koji su mene i majku zaposlili,ljude koji su tebe upisali na fakultet na koji sada ides.Sve su to vanprosecno dobri ljudi.Kod njih ces da budes i pocascena i ispostovana i cenjena jer si moja cerka.I da nisam mason bila bi istom merom ispostovana.To ih razlikuje od ostalih ljudi.
Marija se seti kako je kod popa jedva izmolila casu obicne vode i kao je, i ako je pop,bio prilicno vulgaran i neslatkoreciv.
-Tata,mozda je i preterujem,mozda sam ja previse dozivljavala sve to sto je pisalo o njemu u novinama,ali ja tata verujem u moj poziv.I ja cu da budem novinar;i ja cu da pisem dobre i lose stvari ali kad bih pisala o masonima,vama,stvarno ne znam sta bih sada,posle svega ovoga,napisala.
„Stranac“ stavi ruke preko Marijinih i tihim,prijatnim glasom poce:
-Ako nekada Marija budes o masonima nesto pisala,drzi se samo jednog pravila.Dok ne popijes “late machiatto” ne znas kakav je! Dok ne skocis iz aviona sa padobranom ne znas kakav je to osecaj! Ja o novinarstvu ne znam da ti pricam jer nisam novinar! Tako ti o masonima ne mozes da pises dok ne upoznas jednog masona i sa njim popricas.O tome moze samo mason da ti prica.Niko drugi.Ni novine,ni tvoja najdraza profesorka ni tvoja majka,niko,niko drugi sem masona;u ovom slucaju mene ili tvoga oca.
Marija ga je slusala i gledala ne trepnuvsi.
-Jedan mason od svog prvog stepena pocinje da uci.Svaka godina je vise od fakulteta.Evo ja sam u prvom stepenu bio na predavanju koje je imalo za temu “Kako se prave karamele”.Smesno,jel tako?Zatim sam bio na predavanju koje je imalo za temu “Trenutna geopoliticka situacija u svetu”,zatim “Tehnologija pravljenja vina” pa onda “Svi putevi Italijanskog sladoleda” pa smo novcano pomogli nastradale od zemljotresa u Izmiru u Turskoj.Bio sam na predavanju nekih velikih svetskih politicara,naucnika,doktora i na taj nacin mnogo naucio a i napravio mnogo kontakata.Danas mogu da sedim i sa Nemackim kancelarom jer imamo sta da pricamo a mogu da sedim i sa Zikom Obretkovic jer cu i sa njim da nadjem zajednicku temu.Moj prijatelj,Rus,je astronaut i mason visokog stepena.Zivi u Londonu i radi u istazivackom centru NASA.Pre pola godine su pronasli novu sasvim malu planetu.Nazvao me je i pitao kako da je nazovu.Ja sam rekao “Luka” jer mi se tako zove sin.Zamisli mog sina kada odraste i kada sazna da se jedna planeta zove po njemu!To je jedna od dragih stvari i momenata koja me vezuje za masoneriju.
Mi idemo na raznorazna predavnja ali to je svojevoljno.U lozi nemamo pravo da pricamo o politici i religijama.
E vidis,zbog svega sto sam ti ispricao mi smo trn u oku obicnih ljudi koji samo traze konflikt sa nekim ili necim da bi im dan bio zanimljiviji.
Ja i dan danas ucim da bih napredovao.Majstor sam,to znaci 3. stepen.Mnogo masona to krije jer ljudi ne znaju sta je to u stvari.Nase je pravilo da se ne treba kriti ali ne treba ni potencirati i hvaliti se svojim masonstvom.To i nije za svakoga. Djindjic je davao 100.000 dolara da ga prime u masone ali to ne ide tako i odbijen je.Mason mora da se rodi.Da li te interesuje ko su nasi poznati masoni?
-Kako da ne,pricajte molim vas!

Cekaj,cekaj,imam bolju ideju.Ja sam u Srbiju dosao da bih prikupio materijal za moje predavanje,ali ne samo zbog toga.U petak je veliki bal u jednom hotelu na Zlatiboru gde ce se pojaviti mnogo masona iz Srbije.Ja sam takodje pozvan.
-A ti tata?
-Ja ne idem jer moje odeljenje ima roditeljski sastanak a i nisam ja za te balove.Pa ne znam,bre,ni da igram,plesem kako treba sem ako je kolce u pitanju.
-Milivoje,da li Marija moze da ide samnom?
-Moze!
Marija je blistala od srece,a do pre pola sata je bila krvnicki nastrojena protiv masona.
-Gore ces videti mnogo poznatih ljudi.Neki jesu neki nisu masoni i svi ce biti sa suprugama ili pratiljama.Ja cu te predstaviti kao Milivojevu cerku,reci cu bas to da si novinarka i da zelis da upoznas bratstvo iz prave perspektive.
-Ima li zena masona?upita Marija
-Nema!To je muska stvar.
U sobu je usla Milivojeva supruga.Malo snuzdeno je sela sa njima i ukljucila se u razgovor.Rekla je Milivoju da je pre nekih dve godine morala da potrazi torbu za putovanje a kako ona stoji u njegovom ormanu videla je njegovo masonsko odelo.
-Nisam znala sta je to pa sam slikala i odnela kod Ljubice,prijateljice koja je tada radila u SUP-u u Lazarevcu.Cim je videla sliku rekla je da je to masonsko odelo.Nisam rekla cije je samo sam,kao,nasla sliku na ulici.Ona mi je ispricala bajke o njima.Rekla mi je da je mason bio i njen otac i da je uvek zalio sto nije dobio sina da ga nasledi u bratstvu.Zbog toga su je do 18-e godine svi ukucani zvali „Ljupce“.Rekla mi je da se sinovi masona zovu „luftoni“ i da obavezno postaju masoni,kasnije.Posle toga sam se raspitivala i saznala da je to relativno tajno drustvo.Cula sam i da je to sekta i ovo i ono ali vidim Milivoje normalan cak normalniji od svih ostalih pa nisam htela da on to sazna.Osecam se duznom da se izvinem zbog toga sto sam to krila svo ovo vreme.
Milivoje zagrli zenu kao sto nikada nije uradio.Obadvoje su imali tajnu.Sada je sve na svom mestu asto je najbitnije,kuca je postala puna ljubavi i poverenja.Mozda bi trebalo zahvaliti Zastavinim inzinjerima sto su sklepali tako los auto.
„Stranac“ je otisao kuci, u Cacak. Posle dva dana je docekao Milivoja,njegovu suprugu i Mariju.Malo ih proveo po gradu i pokazivao gde je svoju mladost procerdao pa su se posle par sati druzenja rastali.Marija je ostala kako bi sa „strancem“ isla na Zlatibor.
Pred put je se presvukla.Izasavsi iz sobe „stranac“ primeti zenu, ne onu nedoraslu siparicu,nezrelu i neizivljenu.Bas ce se lepo osecati u drustvu ovakve devojke.
          Sivi Mercedes je za Mariju bio posebna tema pa je pitala:
-Znate sta,ja sam rekla da cu se u zivotu truditi da zaradim za jedan ovakav auto.Jeste li ga vi zaradili ili su vam dali vasi „sektasi“?
„Stranac“ je pogleda bez reci.
-Salim se,ali vam bas lepo stoji.
-I tebi ta haljina stoji lepo,kao da si neka Holivudska glumica.
Marija se skoro postide,ali se uctivo zahvali.
      
        Zlatibor,hotel „Palisad“,18 casova i 30 minuta.Na vratima su se kratko zaustavili,da bi se jos jednom pogledali u ogledalu „stranac“ i Marija.
-Moraces da me uhvatis pod ruku.To je pravilo.Ne smes glasno da pricas i ne smes da uzimas alkohol ako ja ne uzmem.Uvek ces biti sa desne strane.Ako te neko pita za ples i ako zelis sa njim da pleses moras prvo da pogledas u mene pa ako ja odobrim i nasmejem se mozes da se zadrzis duze ako odobrim a budem ozbiljan onda samo jedan ples.To su pravila.Ne smes nikome da laskas i hvalis frizure,garderobu,izgled i slicno.To je pravilo.Ne smes nikome da kazes da sam ja mason,jer taj ko te pita mozda nije u bratstvu.
Usli su u salu.Marija je bila izbezumljena kada je videla ko je sve tu.
-Pa tu je i …
-Polako Marija,videces mnogo poznatog sveta.
Uzeli su po sok od pomorandze.
-Uh ja bas ne volim ovaj.Kiseo je mnogo,radije bih…
-Marija,hej Marija da li si to ti?-neko rece i dotaknu je po ramenu!

Marija samo sto ne ispusti sok,okrenu se i ugleda nikog drugog do svoju profesorku Anitu Rackovic.
-Ali profesorko otkud vi ovde?
-To bih ja tebe trebala da pitam.Meni je ovo peti put da dolazim i vec se smatram jednom od redovnih posetilaca bala ali koliko znam ti si veceras prvi put medju nama.
-Da…da,prvi put sam i to sasvim slucajno,o izvinjavam se da vas upoznam;ovo je moja profesorka Anita a ovo je …-zbunila je se ali je „stranac“ izvadi.
-Drago mi je ja sam Jovan Djordjevic.Mariji pravim drustvo jer njen otac nije mogao da dodje zbog obaveza u skoli.
-A znate li u kakvom ste drustvu veceras?
-Bolje i lepse drustvo od Marije nisam mogao ni da zamislim.
-Ne mislim to.Znate li ko su ovi ljudi koji koji su sve ovo veceras organizovali?
-Pa,malo koga poznajem ali vidim da je sve neka fina gospoda.
-I vise od gospode-nadmeno i snobovski rece gospodja Rackovic.-Ovo su Masoni.
-Ma nemojte,a toliko sam slusao o njima.Jeste li i vi u tom drustvu?
-Neeee,ali moj muz je jedan od glavnih.
-A kako se zove vas muz?
-Sigurno ste culi za njega.Dr. Lukas Rackovic.
-Moram Vam se izvinuti ali nisam cuo za gospodina, ali znate,ja ne zivim u Srbiji.
-Jeste li gastarbajter?
-Tako nekako.
-A jeste li culi za Mileta Kitica,slucajno?
-Kako da ne,imam i sliku sa njim.Mile je car.
Marija je se okrenula i nasmejala se tako da profesorka ne bi primetila.Uzivala je u igri njenog pratioca.
-A evo ga i moj muz mozete se upoznati.
-Drago mi je ja sam Marija,o vama sam dosta toga cula ali vas nikada nisam srela.
-Da,ti si Milivojeva jedinica.Drago mi je,a ko je doticni gospodin.
Jovan se predstavi.Doktor ga pogleda i nasmeja se.
-Oooo, bas mi je drago-rece Dr Rackovic.-Podjite samnom a ti duso sa svojom ucenicom malo prosetaj i upoznaj je sa ostalima.
Jovan pokaza Mariji da je u redu i razdvojise se na kratko.
-Vi ste taj Djordjevic?
-Da,ja sam.
-Da li me je moja Anita vec izreklamirala?
-Pa,moze se reci.
-Nikada se nece promeniti.Zna li Marija da si zidar?
-Zna-rece Jovan i ukratko mu opisa prethodna cetiri dana.
Pricali su o svakojakom temama i posle dvadesetak minuta sa svojim pratiljama sedose za isti sto.Anita je cudno gledala Jovana.Mislila je u sebi da ni bal nije sto je bio poslednjih 5 godina.Poceli su i gastarbajteri da dolaze.
I pored svog cudnog i nadmenog ponasanja profesorke Anite,Marija je i dalje bila ocarana njenim drzanjem i aristokratskim izgledom.Mada,nije joj bilo tesko da dobro izgleda,ipak je njen muz jedan od najcenjenijih estetskih hirurga u Srbiji.
Marija je se ponasala bas onako kako joj je Jovan ukratko objasnio.Paznju je izazvao dolazak Nemackog ambasadora,koji je se u prolazu na kratko javio Jovanu. Anita je bila zbunjena ali pomisli “eto i njega neko poznaje”.Zatim Jovanu pridjose dvojica ljudi iz obezbedjenja I nesto mu sapnuse.Jovan je krenuo sa njima.
“a evo provaljen je uljez”,pomisli Anita i nasmeja se.
Malo zatim Jovan se vrati i sede na svoje mesto.
Ceremonija je pocela.Na bini za mikrofonom je stajao jedan poznati covek sa Srpske kulturne scene,sto je Mariju odusevilo.Poceo je da prica:

-Drage sestre,draga braco,postovani prijatelji dobro vam vece!

-Svi znate da Skoti imaju Andersonov bal,Amerikanci,Englezi i Nemci Vasington bal,Madjari Petefi bal,Rusi Nikolajev bal i da ne nabrajam dalje.Evo i mi po peti put organizujemo nas  bal.Sa svojim savremenicima,Dositej Obradovic,je organizovao davno,davno prvi bal koji je bio poznat kao “Bal zidara”.Znate da smo prosle godine odlucili da od ove godine nosi naziv “Dositejev bal”. Medju nama ima ljudi koji su mnogo ucinili da nas veceras ima ovoliko.Medju nama su neki pri put.Domacin vecerasnjeg bala dolazi iz Nemacke.

Skoro pola sale se okrenu i nasmesi se Nemackom ambasadoru.

-Dragi moji predstavljam vam domacina i predajem mu rec. Veliki Majstor loze “Stein”,Jovan Djordjevic.
Anita je brzo uzela casu vode i iskolacenih ociju gledala u Jovana.Marija je blistala od zadovoljstva.
Najpre pozdravi sve goste a po tom na nemackom i engleskom jeziku pozdravi zvanice iz inostranstva.Pricao je nekih 15-ak minuta i svecano pozvao folklorno drustvo Abrasevic iz Cacka da odigra “Kraljevo kolo”.Posle toga je usledila standardna procedura na jedom balu.
Marija nije mogla da veruje da u Srbiji postoji tako nesto.Neko joj je rekao da su masoni pretezno stariji ljudi a ovde je bilo toliko mladih,poznatih i finih ljudi da je se osecala bas kao da je sa svojim drustvom.Buduca novinarka ce imati o cemu da pise.Kao pratilja domacina je imala priliku da se fotografise sa svim poznatim likovima.Celo vece je se smejala i odusevljavala.Na kraju veceri Jovan se obrati jos jednom svima i zakaza sledeci bal.Rece da ce to biti na Kopaoniku.

Milivoje,ovog jutra malo prehladjen ali ne toliko da ne moze da radi,svrati po obicaju do trafike da kupi novine pa u skolu.Kasljucao je i listao novine,kad ugleda sliku svoje cerke.Tek onda je se zakasljao.Bila je u drustvu kakvo do pre deset dana nije mogao ni on ni majka a ni Marija da zamisle.

“Nisam sigurna da li ce te da me razumete bas najbolje jer o ovoj temi samo oni mogu da vam pricaju.To vam je kao kad niste probali „latte machiatto“ a objasnjavate prijatelju sta je to.  Ipak,verujte mi” –glasio je pocetak Marijinog prvog clanka za jedne ugledne Srpske novine.

Kraj