Član jedne Lože, koji je do nedavno posećivao radove redovno, prestao je da dolazi. Nakon nekoliko meseci Starešina Lože je odlučio da ga poseti. Bila je hladna noć i Starešina je zatekao svog brata iz Lože samog kod kuće, kako sedi pored rasplamsale vatre u kaminu.

Znajući razlog posete Starešine, Brat domaćin mu je poželeo dobrodošlicu, postavio i njemu jednu udobnu stolicu kraj kamina i čekao. Starešina je seo i ćutao.

U mrtvoj tišini posmatrao je igru plamenova po cepanicama u kaminu. Posle nekoliko minuta Starešina je uzeo žarač, pažljivo izvadio iz vatre jednu užarenu cepanicu i stavio je po strani sasvim samu. Vratio se u svoju stolicu i nastavio da ćuti.

Brat domaćin je sve ovo posmatrao i razmišljao. Plamen na cepanici stavljenoj po strani je trepereo i u jednom trenutku se ugasio. Vatra je na njoj nestala i ona je postala hladna i mrtva.

Ni reč nije progovorena od dobrodošlice Starešini. Starešina je pogledao na sat i odlučio da je vreme da krene. Ustao je, pokupio žaračem hladnu, ugašenu cepanicu i vratio je u vatru. Istog trenutka cepanica se ponovo upalila i iz nje je počela da se širi svetlost i toplota kao i iz ostalih.

Kada je Starešina pošao ka vratima da ode, domaćin, kome je pojurila suza niz obraz, reče: „Hvala ti mnogo na ovom vatrenom pozivu, Brate moj. Doćiću u Ložu na sledeći rad.“

Prevod Br:. V.R.

Autor: Nepoznat